I
Prolazili smo pored retke zive ograde i drvoreda iza nje.
Na oborenom deblu sedeo je mladic. Polje iza njega bilo je prekopano.
Devojka je prilazila mladicu i uzbudjenim glasom objasnjavala mu
kako je pronadjen nekakav kostur.
— Tu je nekada bilo groblje – objasnjavao mi je drug sa kojim sam
isao – sad kopaju temelje. Vec su pronasli dosta lobanja i kostiju,
II
–Nemoj da te iznenadi – rece mi on, – ako pustis vodu iz cesme,
a ona se cudno ponasa; pocne da prska, naglo izlazi u mlazevima ili pusta
neobicne zvuke. Dole ima zemnog gasa. Pogledaj, voda ce da gori
ako je zapalim… Vidi, mali plavi plamen iznad povrsine, ali odmah se ugasi.
III
U sobu je ucao decak. Doneo je nesto u zguzvanim novinama i smeskao se.
Stavio je zamotuljak na pod i otvorio ga. Unutra je bila ljudska lobanja,
neki delovi jos su bili opkoljeni zemljom.
– Treba je ocistiti – rekoh.
– Ima ih jos – rece decak ponosno – samo treba sacekati dok ih iskopaju.
– Donja vilica fali…
– Kad ih iskopaju bice boljih, ima i konjskih lobanja ako hocete.
– Da, tamo preko je bilo konjsko groblje – rece moj drug.
IV
Popio sam casu vode.
– Ima cudan ukus… kao…
–Fosfor – rece moj drug – dole ima fosfora. I ovde je (ispod kuce) bilo groblje.
Pogledao sam okolo. Samo je pumpa za vodu probijala beton.
Iza ograde je bio vinograd i nekoliko drveta, a malo dalje reka.
(1979)
